Sr: Под топлим сунцем летњег дана, школско двориште је било пуно ученика.
En: Under the warm sun of a summer day, the schoolyard was full of students.

Sr: Милан је седео у хладу великог храста и пажљиво учио историју.
En: Milan was sitting in the shade of a large oak tree, carefully studying history.

Sr: Близу њега је стајала Јована, нервозно шетајући напред-назад.
En: Nearby, Jovana was pacing nervously back and forth.

Sr: Свима је било познато да је Јована слаба у историји и да се боји да не падне на испиту.
En: Everyone knew that Jovana was weak in history and feared she might fail the exam.

Sr: Милан ју је приметио и осетио према њој мешавину забринутости и симпатије.
En: Milan noticed her and felt a mixture of concern and sympathy for her.

Sr: Док је он био добар ученик са скривеним осећањима према Јовани, она је била поносна и често одбијала помоћ.
En: While he was a good student with hidden feelings for Jovana, she was proud and often refused help.

Sr: Милан је знао да ово мора да се промени.
En: Milan knew this had to change.

Sr: Одлучан да помогне Јовани, Милан је пришао њој.
En: Determined to help Jovana, Milan approached her.

Sr: „Јована, знам да се бринеш о испиту.
En: "Jovana, I know you're worried about the exam.

Sr: Могу ти помоћи, ако желиш,“ рекао је тихим, али сигурним гласом.
En: I can help you if you want," he said in a quiet but confident voice.

Sr: Јована је застала и погледала га.
En: Jovana paused and looked at him.

Sr: Њен понос јој је говорио да одбије, али је страх од неуспеха био јачи.
En: Her pride told her to refuse, but the fear of failure was stronger.

Sr: „Хвала, Милане.
En: "Thank you, Milan.

Sr: Пристајем.
En: I agree."

Sr: “Сели су испод храста.
En: They sat under the oak tree.

Sr: Милан је стрпљиво објашњавао историјске догађаје, дајући јој једноставне и јасне примере.
En: Milan patiently explained historical events, giving her simple and clear examples.

Sr: Са сваким минутом, Јованина анксиозност је све више нестајала.
En: With each passing minute, Jovana's anxiety gradually faded.

Sr: Почела је да разуме материјал и осећала је први пут у животу да можда ипак може да прође испит.
En: She began to understand the material and, for the first time in her life, felt that she might indeed pass the exam.

Sr: Време је пролазило.
En: Time passed.

Sr: Звоно које објављује почетак испита приближавало се.
En: The bell signaling the start of the exam was approaching.

Sr: Милан је видео напетост у Јованином лицу, али и искру наде у њеним очима.
En: Milan saw the tension on Jovana's face, but also a spark of hope in her eyes.

Sr: Направио је последњи покушај да је охрабри.
En: He made one last attempt to encourage her.

Sr: „Можеш ти то, Јована.
En: "You can do it, Jovana.

Sr: Веруј у себе као што ја верујем у тебе.
En: Believe in yourself as I believe in you."

Sr: “Јована је дубоко удахнула и у ушла у учионицу са Миланом.
En: Jovana took a deep breath and walked into the classroom with Milan.

Sr: Испитујући је, приметила је како јој Миланове речи дају снагу.
En: During the exam, she noticed how Milan's words gave her strength.

Sr: Сати су пролазили.
En: Hours passed.

Sr: Након испита, Јована је изашла напоље, дрхтећи али са осмехом на лицу.
En: After the exam, Jovana came outside, trembling but with a smile on her face.

Sr: „Прошла сам!
En: "I passed!"

Sr: “ узвикнула је, угледавши Милана.
En: she exclaimed, spotting Milan.

Sr: Милан је осетио како му срце скаче од радости.
En: Milan felt his heart leap with joy.

Sr: „Знао сам да можеш.
En: "I knew you could."

Sr: “У тренутку олакшања и захвалности, Јована је погледала у Миланове очи.
En: In a moment of relief and gratitude, Jovana looked into Milan's eyes.

Sr: „Хвала што си веровао у мене.
En: "Thank you for believing in me.

Sr: Стално сам се бојала да призна моје страхове.
En: I was always afraid to admit my fears."

Sr: “Милан је тихо одговорио: „Увек ћу бити ту за тебе, Јована.
En: Milan quietly responded, "I will always be there for you, Jovana."

Sr: “Јована се благо насмешила.
En: Jovana smiled gently.

Sr: „Сигурна сам у то.
En: "I'm sure of that.

Sr: A можда можемо стално учити заједно?
En: Maybe we can always study together?"

Sr: “Милан је осетио наду и срећу.
En: Milan felt hope and happiness.

Sr: Ово је био почетак нечег новог.
En: This was the beginning of something new.

Sr: Док су заједно одлазили да прославе Јованин успех, обоје су знали да су направили важне кораке.
En: As they walked together to celebrate Jovana's success, both knew they had taken important steps.

Sr: Милан је стекао храброст да покаже своја осећања, а Јована је научила вредност прихватања помоћи.
En: Milan had gained the courage to show his feelings, and Jovana had learned the value of accepting help.

Sr: И на сунчаном летњем дану, у дворишту школе, нова глава њиховог живота тек је почињала.
En: And on a sunny summer day, in the schoolyard, a new chapter of their lives was just beginning.