Sr: Уздише језгро, опипава несигурна тротоаре Београда, а Милица се премештала између људи и живахних уличних продаваца цветова.
En: Milica sighed, navigating the uncertain sidewalks of Belgrade, weaving through people and lively street flower vendors.

Sr: Није лако пронаћи знаника у оволикој гужви, замислила је, као да у себи бриже транспортује.
En: It wasn't easy to find a familiar face in such a crowd, she imagined, as if she carried her worries within herself.

Sr: Окицала је погледом градски трг који је био испрекидан скулптурама највећих јунака града.
En: She glanced at the city square, adorned with sculptures of the city's greatest heroes.

Sr: И што свијетли више од бакарног људског лика под сунцем?
En: And what shone brighter than a bronze human figure under the sun?

Sr: Њен поглед био је фиксиран на једну скулптуру - Драган.
En: Her gaze was fixed on one sculpture - Dragan.

Sr: Милица се осмејала и кренула је да га поздрави.
En: Milica smiled and began to approach him.

Sr: С кофером на рамену, капутом на шаки, капом на глави и очима на Драгана, кренула је ка нему.
En: With a suitcase on her shoulder, a coat in her hand, a cap on her head, and her eyes on Dragan, she walked towards him.

Sr: Њени смешни кораци, вешто укрштени по гледалишту, довели су је до подножја постоља.
En: Her comical steps, skillfully crisscrossing the audience, led her to the base of his pedestal.

Sr: Као што то обично ради са старим пријатељима, насмешила се и махала, готова да га уснама дотакне у образ.
En: As one usually does with old friends, she smiled and waved, ready to softly touch his cheek with her lips.

Sr: Вечити стеновити изглед Драгана није ишао у пролог њеној грешној претпоставци.
En: Dragan's timeless stone-like appearance did not play into her sinful assumption.

Sr: Окренула је главу и сусрела се са хладним, неодступнијим бакаром.
En: She turned her head and met a cold, unyielding bronze.

Sr: Около је, у тој тихој секунди, ваздух тврднуо.
En: In that quiet moment, the air seemed to stiffen.

Sr: Људи, шкрипећи и шушкајући, зауставили су се.
En: People, creaking and whispering, came to a halt.

Sr: Милица је нагло отворила очи и зауставила свој полупце.
En: Milica abruptly opened her eyes and stopped in her tracks.

Sr: Мртво тишину пресекао је само тупи звук капута, који је, слободан од њене схватке, пао на хладни тротоар.
En: The dead silence was broken only by the dull sound of her coat, which, freed from her grasp, fell onto the cold sidewalk.

Sr: Сви присутни заћутаху, а затим почеше да се смеју.
En: Everyone present fell silent, then began to laugh.

Sr: Смешак на лицу био је њен једини избор са ким је могла да се мери са ужеошћу, ал смешак на лицу био је ту и постао је шаљив.
En: A smile on her face was her only option to match the absurdity, but the smile on her face became playful.

Sr: Да је Драган био жив, можда би и он нашао смешно у својој непокретној опасности.
En: If Dragan were alive, maybe he would find humor in his immobile peril as well.

Sr: Али да, за ову причу, мораћемо да се задовољимо са Милициним осмехом и општим раздражењем.
En: But yes, for this story, we must be content with Milica's smile and general annoyance.

Sr: Она обрише малацк бакра с усана, поседи на скаменику испод скулптуре и забацила је главу назад у забави.
En: She wiped a tiny speck of bronze from her lips, sat on a bench beneath the sculpture, and tilted her head back in amusement.

Sr: Милица беше поука, да се смех мора пронаћи чак и у најнепријатнијим тренутцима.
En: Milica was a lesson, that laughter must be found even in the most unpleasant moments.

Sr: И све би простала, замислите, статуи сред Београда!
En: And she would forgive everything, imagine, statues in the heart of Belgrade!