Sr: Светла зрака бродвејског ноћног београдског живота обасјавала је лице Ане, а поред ње, у тихом уживању стајао је Марко, београђанин до краја кичме. На уснама му је играло нешто што је личило на смешак – типично за њега када је било по среди добар виц. Марко је волео вицеве, посебно оне о ривалству Београда и Новог Сада.
En: The bright lights of Belgrade's Broadway nightlife illuminated Ana's face, and beside her, Marko stood in quiet enjoyment, a Belgrader through and through. A smile played on his lips, resembling a smirk - typical for him when a good joke was in the air. Marko loved jokes, especially those about the rivalry between Belgrade and Novi Sad.

Sr: "Ана," рече Марко, "да ли знаш зашто људи из Београда не раде на дан Дунава?"
En: "Ana," Marko said, "do you know why people from Belgrade don't work on the Day of the Danube?"

Sr: Ана се насмеши, "Не, зашто, Марко?"
En: Ana smiled, "No, why, Marko?"

Sr: "Па, зато што мисле да ће их новосађани потопити!" отпоје Марко са још већим осмехом.
En: "Well, because they think the people from Novi Sad will flood them!" Marko replied with an even wider grin.

Sr: Та његова шала за Ану остаде као слатка забава, јер Ана беше из Новог Сада. Али није могла остати уздужна на ту шалу. Одмах је узвратила.
En: His joke for Ana remained a sweet amusement, as Ana was from Novi Sad. But she couldn't let that joke slide. She fired back immediately.

Sr: "Марко," рече она, "зашто београђанин сваки дан мери висину Авале?"
En: "Marko," she said, "why does a Belgrader measure the height of Mount Avala every day?"

Sr: Марко се намршти, "Не знам, Ана. Зашто?"
En: Marko frowned, "I don't know, Ana. Why?"

Sr: "Да провери да ли се Нови Сад економски попео више!"
En: "To check if Novi Sad has economically climbed higher!" Ana quipped.

Sr: Овај караван духовите свађе и шаловитости била је несвесни подсетник на њихово пријатељско ривалство. Један из Београда, друга из Новог Сада - иако су били различити, били су први савезници.
En: This kind of witty banter and playfulness served as an unconscious reminder of their friendly rivalry. One from Belgrade, the other from Novi Sad - though different, they were each other's first allies.

Sr: Смејући се кроз вечер, прошетаху уз Кнез Михаилову, оставиљући светла Калемађана и реку да им осветлава пут. Иако је прича била напуњена шалама, на крају су спојили два града среди њиховог дружења. Сукоб Београда и Новог Сада заиста беше само у шалама које су спајале, а не раздвајале. И тада је било јасно: наставиће да се смеју, наставиће да шире добру енергију, без обзира на мит о ривалству својих градова.
En: Laughing through the night, they strolled along Knez Mihailova Street, leaving the lights of Skadarlija and the river to light their way. Though the story was filled with jokes, in the end, it united the two cities amidst their companionship. The conflict between Belgrade and Novi Sad was truly only in the jokes that connected, not divided them. And then it was clear: they would continue to laugh, continue to spread good energy, regardless of the myth of rivalry between their cities.