Sr: Касно је поподне, сунце полако заставља своје зраке да грле одмарање, а дуг, врлински дан записује свој епилог.
En: It is late afternoon, the sun slowly withdrawing its rays to embrace rest, while a long, virtuous day writes its epilogue.

Sr: Јован, мушкарац у већим годинама, озарен љубазним осмехом, улази у једну малу, тиху кафану - тадиционалну српску, усред идиличног села Гулаш.
En: Jovan, a man in his later years, illuminated by a kind smile, enters a small, quiet tavern - a traditional Serbian one, amidst the idyllic village of Gulash.

Sr: Наравно, Јован је био засталник те кафане, места где је радио, заклопио очи и присећао се великих лудорија.
En: Of course, Jovan was a regular at this tavern, a place where he had worked, closed his eyes, and reminisced about wild adventures.

Sr: Ракија, апсолути краљ Јованових уживања, била је његова властита богиња Бачус.
En: Rakia, the absolute king of Jovan's pleasures, was his personal goddess Bacchus.

Sr: "Десет... не, једну ракију, молим вас," Јованов глас је био слаб, мало збуњен, са наговештајем умора.
En: "Ten... no, one rakia, please," Jovan's voice was weak, slightly confused, with a hint of weariness.

Sr: Конобар, новацио, није разазнао његову намеру и усмихнуо се широко, печатећи на Јованов смешак.
En: The waiter, Novacio, did not discern his intent and smiled broadly, printing on Jovan's smile.

Sr: То је било када је Јован видео жест: десет сјајних чаша, испуњених јаком, изазовном амброзијом златно-жуте боје.
En: That's when Jovan saw the gesture: ten shiny glasses, filled with strong, enticing ambrosia of golden-yellow color.

Sr: У његовим очима, то је била крајња грешка, али са друге стране, и изазов.
En: In his eyes, it was the ultimate mistake, but at the same time, a challenge.

Sr: Једна са другом, чаша за чашом, Јован је кренуо на пут.
En: Glass by glass, Jovan embarked on the journey.

Sr: Луђацки смењући се, остатак вечери је протекао у блиставом блуру смеха, песама и нередним шаљивостима отежалим од ракије.
En: Madly alternating, the rest of the evening passed in a brilliant blur of laughter, songs, and chaotic jokes weighed down by rakia.

Sr: Љубазни, озбиљни кафански посетиоци претворили су се у гледаоце ненамерног циркуса.
En: The kind, serious tavern visitors turned into unintentional circus spectators.

Sr: Конобар је гледао у неверици.
En: The waiter looked on in disbelief.

Sr: Али, као и све лудорије, и ова је морала да се заврши.
En: But, like all escapades, this one too had to come to an end.

Sr: Идуће заузете, строге долазеће дане, Јован је регуларно походио ту малу кафану.
En: In the busy, stern days that followed, Jovan regularly visited that small tavern.

Sr: Сваки долазак у тој кафани садржао је једну ракију, ниједну више.
En: Each visit to that tavern included one rakia, not a drop more.

Sr: Тамо, међу димљеним дрвеним столовима и мирисом прошлости, Јован је нашао мир и свој дом.
En: There, amidst the smoky wooden tables and the scent of the past, Jovan found peace and his home.

Sr: На крају, како се можда и очекивало, стари Јован је остао веран својој уживању у једној ракији.
En: In the end, as perhaps expected, old Jovan remained faithful to his enjoyment of one rakia.

Sr: Дакле, следи уверење, достигаш исправку, черупаш се од небитног.
En: So, it follows a conviction, you reach a correction, peel off the irrelevant.

Sr: Иако једноставно, ово је било срце Јованове пустоловине.
En: Though simple, this was the heart of Jovan's adventure.