Sr: У густом сивом туману каже се да се крију мистерије. Али, у Београду, оне се често крију на самом видокругу.
En: In the dense gray fog, mysteries are said to be hiding. But in Belgrade, they often hide right in plain sight.

Sr: Замумуљан звук јрака, већ дуго ушитује Јована, док шета Земунским кејем, усред бела дана. Уморан и гладан, једино о чему може да мисли су његови омиљени ћевапчићи. Тачније, они и Марија.
En: The muffled sound of footsteps has been echoing in Jovan's ears for a while as he strolls along the Zemun quay in the middle of the day. Tired and hungry, the only thing he can think of are his favorite cevapcici. More precisely, those and Maria.

Sr: Марија, његова давнашиња симпатија, с којом никад не може правилно да разговора. Не би јој могао нищта рећи, више од здраво и чао.
En: Maria, his longtime crush, with whom he can never have a proper conversation. He couldn't say anything to her beyond a simple hello and goodbye.

Sr: Док у шуми забуни, Марију угледа. Са њеном свиластом косом и смехом који резонује с кичиком, Јован је осетио пристигање своје приче. Уз уздисај храбрости, одлучи да јој приђе.
En: Lost in thought, Jovan spots Maria in the crowd. With her silky hair and laughter that resonates like a bell, Jovan feels the arrival of his story. With a courageous sigh, he decides to approach her.

Sr: С уснама усмереним на нејћ, како би јој упутнио поздрав, нанастизало га је његово срце.
En: With his lips aimed at her, ready to greet her, his heart betrays him.

Sr: "Ћевапчићи", каза Јован.
En: "Cevapcici," says Jovan.

Sr: "Шта?" одврати Марија, осмехнувши се.
En: "What?" Maria replies, smiling.

Sr: Јованове очи се распалише у збрци. С уснама још отвореним, а изразом лица заглављеним у шоку, свесност о глупости свог поздрава инстигну смех. С ехом његовог безумног замишљивог поздрава, Марија пропукну у смех. Јован се неиздрживо црвенео, али то наишло на само још јачи смех.
En: Jovan's eyes widen in confusion. With his mouth still open and his face frozen in shock, he becomes aware of the foolishness of his greeting, provoking laughter. Echoing his absurd imaginary greeting, Maria bursts into laughter. Jovan turns red, but it only fuels her laughter even more.

Sr: "Па, Ћевапчићи Јоване!", викну Марија, још увијек се смејући.
En: "Well, Cevapcici Jovan!" Maria shouts, still laughing.

Sr: Свом постањем Јован је осећао срамоту. Ипак, уз ватрена лица, наишло је и осмех. За први пут, Јован и Марија су покушали да воде стваран разговор. Јован је објаснио своју опсесију считањем о ћевапчићима и како је то било једино шта је могао да мисли о јелу.
En: With embarrassment flooding his being, Jovan also finds himself smiling. For the first time, Jovan and Maria attempt to have a real conversation. Jovan explains his obsession with thinking about cevapcici and how it was the only thing he could think about when it came to food.

Sr: Марија први пут види Јована у новом светлу. Његова незгодна глупост била је нешто што јој се крајње допало.
En: Maria sees Jovan in a new light for the first time. His clumsy foolishness was something she found endearing.

Sr: С обе стране, шведски столови били су пуног танјира ћевапчића. И док су најједноставнији окуси пленили језик, настала је најслађа прича љубави.
En: On both sides, the Swedish tables were full of cevapcici. And as the simplest flavors delighted their taste buds, the sweetest love story unfolded.

Sr: Спојени у забуни, Јован и Марија нашли су комичан и искрен бег у свом јасном погледу. У сваком случају, Јован није мислио да ће његова опсесија ћевапчићима довести до таквог обрта. Марија је одувек била подсмешљива ствар; сада су се обоје насмејали. Заиста, у Београду, мистерије се крију на самом видокругу.
En: United in confusion, Jovan and Maria found a comical and sincere escape in each other's clear gaze. In any case, Jovan never thought his obsession with cevapcici would lead to such a twist. Maria had always been a mocking figure; now they both laughed. Indeed, in Belgrade, mysteries hide right in plain sight.