Sr: Горела су последња сунцава светла над Београдом као изврнути бакле.
En: The last rays of sunlight were burning above Belgrade like inverted torches.

Sr: Ана и Иван враћали су се после дугог дана обиласка, а безбрижно ћаскање вешто прикривало је чињеницу да се губе у лабиринту градске вреве.
En: Ana and Ivan were returning after a long day of exploring, their carefree banter skillfully masking the fact that they were lost in the labyrinth of the city's hustle and bustle.

Sr: "Иване, јесмо ли нама познати на околу?
En: "Ivan, do we recognize anything around here?"

Sr: " Ана је гледала напред са лаком видљивом забринутошћу.
En: Ana looked ahead with a slight visible concern.

Sr: Ресторани, кафеи, густопосећене улице, све је изгледало идентично.
En: Restaurants, cafes, bustling streets, everything seemed identical.

Sr: Иван је кимнуо главом, али је у очима имао онај изгубљени израз који Ана није волела.
En: Ivan nodded his head, but there was that lost expression in his eyes that Ana disliked.

Sr: Управо у том тренутку, служиоци у црним оделима изасли су из једног зграде, носећи традиционални српски гусле, а гости су улазили унутра гласно се смејући и певајући.
En: Right at that moment, waiters in black suits emerged from a building, carrying traditional Serbian gusle, while guests entered inside, laughing and singing loudly.

Sr: "Дај да погледамо," предложила је Ана, понећена спонтаном радости ових људи.
En: "Let's have a look," Ana suggested, swept away by the spontaneous joy of these people.

Sr: У ресторан вибрирала је енергија.
En: Inside the restaurant, the energy was palpable.

Sr: Све божјанско светло из прозора утапало се у пламтеће свеће на столовима.
En: The divine light from the windows melted into the flickering candles on the tables.

Sr: Из непознатог је осећаја, Ана и Иван наставили да посматрају издалека, не дајући своје сопствено присуство на лиману те идеје.
En: Out of an unknown feeling, Ana and Ivan continued to observe from afar, not giving away their own presence on the harbor of that idea.

Sr: Међутим, успут је прошао један млађи мушкарац са широким осмехом на лицу.
En: However, along the way, a young man with a wide smile on his face passed by.

Sr: Видео је Ану и Ивана и обраћајући им се на прекинутом енглеском, позвао их унутра, обећавајући "једну ноћ коју никада нећете заборавити".
En: He saw Ana and Ivan and, addressing them in broken English, invited them inside, promising "a night you will never forget."

Sr: Ана маха главом, смијала се и погледала Ивана.
En: Ana shook her head, laughed, and glanced at Ivan.

Sr: И он је знао да се не могу отети овом љубазном позиву.
En: And he knew that they couldn't resist this kind invitation.

Sr: Суочили су се са грабљивом свадбеном гламуром, музиком која је пела кроз ваздух и душама, плесање и певање под палетом звезда и свећа.
En: They were confronted with the captivating wedding glamour, with music that sang through the air and souls, dancing and singing beneath a palette of stars and candles.

Sr: Ана и Иван убодени у срце од љубазности и заједничког чувања које им пружају ови незнани.
En: Ana and Ivan were pierced by the kindness and shared warmth offered by these strangers.

Sr: Те ноћи, кад су се измучени али задовољни изгубили у црну ноћ Београда, знали су да су више путовали него што су могли да замисле.
En: That night, when they found themselves exhausted yet satisfied, lost in the dark night of Belgrade, they knew they had traveled further than they could have imagined.

Sr: Те ноћи, усред хаоса и изгубљености, наћи свађбу је било као налазити кућу тамо где је најмање очекујеш.
En: That night, amidst chaos and lostness, finding the wedding was like finding a home where you least expect it.

Sr: Вероватно су је и потражили колико је њих губило.
En: Perhaps they had searched for it as much as they had gotten lost themselves.