Sr: Јован је стајао испред локалног друштвеног центра у Београду, држећи папир са именима кандидата у руци.
En: Jovan stood in front of the local community center in Beogradu, holding a paper with the candidates' names in his hand.

Sr: Јесењи ветар је дувао, разносећи пожутело лишће тако да су чудно плесали на тротоару.
En: The autumn wind was blowing, scattering the yellowed leaves so that they danced oddly on the sidewalk.

Sr: Око њега, људи су журили унутра, окупљени у редове, спремни да гласају.
En: Around him, people rushed inside, gathered in lines, ready to vote.

Sr: Данас је био велики дан за Јована - први пут је гласао.
En: Today was a big day for Jovan - it was his first time voting.

Sr: Милена, његова мајка, била је поред њега.
En: Milena, his mother, was beside him.

Sr: Њено лице је било смирено, али је понекад, наочито што се више приближавали улазу, мењала изразе лица.
En: Her face was calm, but occasionally, especially as they got closer to the entrance, her expressions changed.

Sr: „Знаш, Јоване, важно је да донесемо исправне одлуке,” рекла је нежно, али са одређеном тежином у гласу.
En: "You know, Jovane, it's important to make the right decisions," she said gently, but with a certain gravity in her voice.

Sr: Стефан, његов отац, накривио је капу и климнуо: „Мајка има право.
En: Stefan, his father, tilted his cap and nodded: "Mother is right.

Sr: Али важно је да гласаш за оно у шта верујеш.
En: But it's important that you vote for what you believe in."

Sr: ” Док су улазили у зграду, Јован је осетио како му руке благо дрхте.
En: As they entered the building, Jovan felt his hands slightly tremble.

Sr: Била је то мешавина узбуђења, страха и одговорности.
En: It was a mix of excitement, fear, and responsibility.

Sr: Посматрао је друге људе како испуњавају своје листиће, менећи се између ентузијазма и озбиљности.
En: He watched other people filling out their ballots, alternating between enthusiasm and seriousness.

Sr: Унутра, друштвени центар био је гомилан људима.
En: Inside, the community center was crowded with people.

Sr: Људи су тихо разговарали, док су службеници за изборе организовали ред.
En: People spoke quietly while election officials organized the line.

Sr: Мирис куване кафе и мир кроз прозор долазили су у просторију, дајући осећај домаћег окружења.
En: The smell of brewed coffee and peace coming through the window filled the room, giving a sense of homely atmosphere.

Sr: Јован је одахнуо када је схватио да није једини новајлија овде.
En: Jovan was relieved to realize he wasn't the only novice here.

Sr: Стефан је видео Јованову нелагоду и ставио му руку на раме: „Јоване, ово је твоје време.
En: Stefan noticed Jovan's discomfort and put a hand on his shoulder: "Jovane, this is your time.

Sr: Оно што је битно је твој глас, твоје мисли.
En: What matters is your vote, your thoughts.

Sr: Ми смо ту за тебе, какву год одлуку донесеш.
En: We're here for you, whatever decision you make."

Sr: ”„Хвала тата,” одговорио је Јован, осећајући смешу олакшања и захвалности.
En: "Thank you, Dad," replied Jovan, feeling a mix of relief and gratitude.

Sr: Када је дошао ред на њега, Јован је ступио у гласачку кабину.
En: When his turn came, Jovan stepped into the voting booth.

Sr: Стајао је испред гласачког листића, осетивши како се сва одлука његовог живота своди на овај тренутак.
En: He stood in front of the ballot, sensing that all the decisions of his life boiled down to this moment.

Sr: Колебао се.
En: He hesitated.

Sr: Мислио је на своје претке, њихове вредности, али и на своје власите идеале и снове.
En: He thought of his ancestors, their values, but also of his own ideals and dreams.

Sr: Уздахнувши дубоко, Јован је подигао оловку и направио свој избор.
En: Sighing deeply, Jovan picked up the pencil and made his choice.

Sr: Изашао је из кабине усправан.
En: He exited the booth upright.

Sr: Милена и Стефан су га чекали, благо насмејани.
En: Milena and Stefan were waiting for him, gently smiling.

Sr: Осетио је олакшање и понос - напокон је то учињено по његовом избору.
En: He felt relief and pride - he had finally done it by his own choice.

Sr: „Успео сам,” рече Јован са осмехом, осетивши се зрелијим него икада раније.
En: "I did it," said Jovan with a smile, feeling more mature than ever before.

Sr: Стефан га је учврстио у загрљај: „Пуно си научио данас, синко.
En: Stefan embraced him: "You've learned a lot today, son.

Sr: Мајка и ја смо поносни.
En: Your mother and I are proud."

Sr: ”Док су излазили напоље, Јован је осетио хладноћу јесењег ветра који му је пружио нови осећај слободе и независности.
En: As they stepped outside, Jovan felt the chill of the autumn wind that gave him a new sense of freedom and independence.

Sr: Са сваким кораком, остављао је траг у свету, самосталан и сигуран у свом избору.
En: With each step, he left a mark on the world, independent and confident in his choice.