Sr: Сунце је грејало напуштену складиште у разарајућем летњем дану.
En: The sun heated an abandoned warehouse on a scorching summer day.

Sr: Светлост је продирала кроз расклимана стакла прозора, правећи дугачке сенке преко прашњавих подова.
En: Light pierced through the shaky window panes, casting long shadows across the dusty floors.

Sr: Милоš и Ана су улазили унутра, њихови кораци понекад одајући звук крцкања сломљених дасака.
En: Miloš and Ana entered, their footsteps occasionally making the sound of creaking broken boards.

Sr: Милоš је био млад човек у позним двадесетим, али живот му није био лак.
En: Miloš was a young man in his late twenties, but life had not been easy for him.

Sr: Недавно је изгубио посао, и страхови су га сламали.
En: He had recently lost his job, and fears were overwhelming him.

Sr: Ана, његова подршка и пријатељица, водила га је на шетње да би му помогла да се осећа боље.
En: Ana, his support and friend, took him on walks to help him feel better.

Sr: Данашње одредиште било је ово затечено складиште, место које је подсећало на његове унутрашње нелагодности.
En: Today's destination was this derelict warehouse, a place that reminded him of his inner discomforts.

Sr: Док се кретали дубље у зградом, тамни углови почели су га обузимати.
En: As they moved deeper into the building, the dark corners began to engulf him.

Sr: Срце му је убрзало, а дах постао плитак.
En: His heart raced, and his breath became shallow.

Sr: Паника је преплавила његова чула.
En: Panic overwhelmed his senses.

Sr: Осетио је како му притисак у грудима расте, као да га складиште изнутра сажима.
En: He felt pressure building in his chest, as if the warehouse was closing in on him from within.

Sr: Ана је одмах приметила промену у њему.
En: Ana immediately noticed the change in him.

Sr: Пришла му је ближе, ставила руку на његово раме и мирно рекла: "Милоše, диши дубоко.
En: She approached him, placed a hand on his shoulder, and calmly said, "Miloš, breathe deeply.

Sr: Са мном си.
En: You're with me."

Sr: "Милоš је оклевао.
En: Miloš hesitated.

Sr: Био је то тренутак кад би раније гурао људе од себе, не желећи да покажe свој страх.
En: It was a moment when he would have pushed people away, not wanting to show his fear.

Sr: Али сада је знао да мора прихватити њену помоћ.
En: But now he knew he had to accept her help.

Sr: Затворио је очи, усмерио се на Анино присуство и почео да дубоко дише.
En: He closed his eyes, focused on Ana’s presence, and began to breathe deeply.

Sr: У врхунцу своје панике, отворио је очи и угледао Анину смиреност.
En: At the peak of his panic, he opened his eyes and saw Ana’s calmness.

Sr: Њено лице било је тихо пристаниште у мору његовог ужаса.
En: Her face was a quiet refuge in the sea of his horror.

Sr: Бројао је своје удисање, покушавајући да се усреди на сваки дах.
En: He counted his breaths, trying to focus on each one.

Sr: Полако, паника је почела да попушта.
En: Slowly, the panic began to subside.

Sr: Кад је осетио да се смирио, Милоš је знао да није сам.
En: When he felt calm, Miloš realized he was not alone.

Sr: Ана је била ту, њена подршка била је непоколебљива.
En: Ana was there, her support unwavering.

Sr: Погледали су једно у друго, и Милоš је схватио да је направио први корак ка савлађивању своје анксиозности.
En: They looked at each other, and Miloš understood he had taken the first step towards overcoming his anxiety.

Sr: Док су излазили из складишта, сунце је још увек било јако, али сада се чинило као да носи нову топлину.
En: As they exited the warehouse, the sun was still strong, but now it seemed to carry a new warmth.

Sr: Био је спреман да прихвати помоћ и да се суочи с оним што долази, знајући да уз себе има пријатеља попут Ане.
En: He was ready to accept help and face what lay ahead, knowing he had a friend like Ana by his side.

Sr: Његов пут је тек био почео, али сада је видео светлост на крају тунела.
En: His journey was just beginning, but now he saw the light at the end of the tunnel.