Sr: Марко је склупчан на стару дрвену клупу усред Калемегдана, тресешћи се под налетима леденог северца.
En: Marko was huddled on an old wooden bench in the middle of Kalemegdan, shaking under the gusts of icy wind.

Sr: Београд је био главобоља, а не обећана земља какву је замислио.
En: Belgrade was a headache, not the promised land he had imagined.

Sr: Марко је дошао из малог града, нисиоцем који се угушио у пунињеним тутама цривене паприке и уснулим сунцокретима.
En: Marko came from a small town, a nest that suffocated in stuffed red pepper pods and dozing sunflowers.

Sr: Тамо, свака стаза води до сваког трга, свака улица до сваке куће.
En: There, every path led to every square, every street to every house.

Sr: Свака лица позната.
En: Every face familiar.

Sr: Али Београд, он је био сасвим другачији.
En: But Belgrade, it was completely different.

Sr: Светлећи натписи продавница и бескрајни редови фасада вртоглаво су му мењали поглед.
En: The bright shop signs and endless rows of facades dizzyingly changed his view.

Sr: Звуци трамваја, аутобуса и радних багера мешали су се у глувочу буке.
En: The sounds of trams, buses, and construction machinery blended into a deafening noise.

Sr: Београђани, хитајући у свом бескрајном броју, показали су му милон лица која не може запамтити.
En: Belgraders, rushing in their infinite number, showed him a million faces he couldn't remember.

Sr: Збунио се, опет.
En: He got confused again.

Sr: "Извините, господине, да ли бисте могли да ми кажете где је Трг републике?
En: "Excuse me, sir, could you tell me where Republic Square is?"

Sr: " питао је старца који је шетао куче.
En: he asked an old man walking his dog.

Sr: Старац је само збркано погледао у њега и показао у оба правца.
En: The old man just looked at him confusedly and pointed in both directions.

Sr: Тако је било целог дана.
En: That's how it went all day.

Sr: Марко би питао, а суграђани би му одмахивали, показивали по више пута, неки би му чак и цртали, али Марко би се само више запетљао у том великом градском лавиринту.
En: Marko would ask, and the fellow citizens would wave him off, pointing multiple times, some even drawing, but Marko only got more tangled in that huge city maze.

Sr: Касно те ноћи, Марко је седео на клупи, окружен тамом.
En: Late that night, Marko sat on a bench, surrounded by darkness.

Sr: Каио је уснулу главу на груди и пропустао модро пламене крутове.
En: He rested his sleepy head on his chest and let blue flame spirals pass him by.

Sr: "Не питај где је пут.
En: "Don't ask where the path is.

Sr: Сваки су пут до циља у овом граду", чуо је глас одједном.
En: Every path is the way to the destination in this city," he suddenly heard a voice.

Sr: Подигао је очи и видео старог мушкарца на бициклу.
En: He raised his eyes and saw an old man on a bicycle.

Sr: "Свака улица води до сваке друге уличице, свака зграда до сваке друге зграде.
En: "Every street leads to every other alley, every building to every other building.

Sr: Немој губити време тражећи.
En: Don't waste time searching.

Sr: Само иди.
En: Just go."

Sr: "Тог тренутка, Марко је осетио како се терет подскуштава.
En: At that moment, Marko felt the weight lift off his shoulders.

Sr: Отворио је очи, погледао около себе.
En: He opened his eyes, looked around.

Sr: Клупа.
En: Bench.

Sr: Парк.
En: Park.

Sr: Небо изнад њега.
En: The sky above him.

Sr: Знао је да је ту где треба да буде.
En: He knew he was where he needed to be.

Sr: Од тог дана, Марко више није тражио пут.
En: From that day on, Marko no longer searched for the path.

Sr: Он би само ишао.
En: He would just walk.

Sr: I сваком улицом, сваким тргом, он се налазио.
En: And with every street, every square, he found himself.

Sr: Београд, у својој разноликости и хаосу, више му није био лавиринт.
En: Belgrade, in its diversity and chaos, was no longer a labyrinth to him.

Sr: Било је то његов нови дом.
En: It became his new home.