Sr: Сред јутрње београдске вреве, Милица се нашла у стиску хаоса. Затоварена кесама, успела је да усмери свој стари половњак према последњем слободном паркинг месту у Краља Милана.
En: In the midst of the morning hustle and bustle of Belgrade, Milica found herself amidst the chaos. Loaded with bags, she managed to steer her old second-hand car towards the last available parking spot on King Milan Street.

Sr: Нестрпљивост је миловала ваздух. Тоне звука иза неје били су ураљени. Туди трубају. Сви одреда. Мрморила је за себе и осматрала прешироку улицу.
En: Impatience filled the air. Layers of sounds behind her were intertwined. Honks from every side. She muttered to herself and surveyed the overly wide street.

Sr: С бока, цурима окриће своје монокле, седи Јован. Као стари морнар гледа своју керушу. Као папагај, једна млада девојка, Ана, својим мљакавим гласом понавља Јованове заборављене песме.
En: On the side, adjusting his monocle with elegance, sat Jovan. Like an old sailor, he watched his dog. Like a parrot, a young girl, Ana, repeated Jovan's forgotten songs with her thin voice.

Sr: Милица зграби волан, решена. Кола су помало скренула. Пучак. Јесе га, помисли лако. Врати се, изнова крену у залет. Ђир.
En: Milica grabbed the steering wheel, determined. The car veered slightly. A creak. I'll make it, she thought lightly. She reversed, gaining momentum once more. Thud.

Sr: За то време, Јован и Ана прате паркирање. Лагани смешак угаси Јованове брозе. Ана хихотом прекри своје детиње збуњеност. Иначе сериозан, кроз Јованове очи просветли се момент носталгије.
En: Meanwhile, Jovan and Ana observed the parking. Jovan's subtle smile faded away. Ana's giggles covered her childish confusion. Normally serious, a moment of nostalgia shone through Jovan's eyes.

Sr: Трећи пут је био све што јој је требало. Милица успадне кола. Уздигну се из ње, победнички. Нервоза је помрла. Задовољства је раширити крила.
En: The third attempt was all she needed. Milica parked the car successfully. She emerged from it, triumphant. The nervousness died down. Satisfaction spread its wings.

Sr: Спустила је поглед и заметнула очи са Јованом и Аном. Стану тишинa. Један, дугачак свеж тих блик. Јован крену своју капу. Ана прати старцев пример. Милица крену, са овим кратким сусретом уз њеној души. Сви смо само луталици који се боре са прометним хаосом живота.
En: She lowered her gaze and locked eyes with Jovan and Ana. Silence fell. One long, fresh subtle spark. Jovan adjusted his cap. Ana followed the old man's lead. Milica started off, with this brief encounter lingering within her soul. We are all wanderers battling the traffic chaos of life.