Sr: Под ведрим јесењим небом, док је Калемегданска тврђава стајала као чувар прошлости, Милош и Јована корачали су њеним каменим стазама.
En: Under the clear autumn sky, while the Kalemegdan Fortress stood as a guardian of the past, Miloš and Jovana walked its stone paths.

Sr: Јесењи листови правили су тепих боја око њих и шуштали под њиховим корацима.
En: Autumn leaves created a carpet of colors around them and rustled beneath their steps.

Sr: Док су ходали, срце Милоша било је тешко.
En: As they walked, Miloš's heart was heavy.

Sr: Векови историје гледали су их, али за њега, судбина њиховог пријатељства била је важнија од било којег споменика.
En: Centuries of history watched over them, but for him, the fate of their friendship was more important than any monument.

Sr: „Јована,“ почео је Милош тихо.
En: "Jovana," Miloš began quietly.

Sr: Она га је погледала, смеђа коса јој је плесала на ветру.
En: She looked at him, her brown hair dancing in the wind.

Sr: Била је пуна живота, амбициозна и увек усмерена ка новим циљевима.
En: She was full of life, ambitious, and always aiming for new goals.

Sr: „Знате ли шта значи ово место?“ упита она, прекидајући га.
En: "Do you know what this place means?" she asked, interrupting him.

Sr: „Одавде је град развио, издржао, променио се.
En: "From here, the city developed, endured, changed.

Sr: Мислим... можда бих и ја требала тако, да одем, да се променим.“
En: I think... maybe I should do the same, leave, change."

Sr: Милош је спустио поглед.
En: Miloš lowered his gaze.

Sr: Желео је да је задржи у Београду, али није знао како да изрази своја осећања.
En: He wanted to keep her in Belgrade, but he didn't know how to express his feelings.

Sr: Свакодневно је гледао како се њихово пријатељство развија и сањао да постане нешто више.
En: Every day he watched their friendship grow and dreamed it would become something more.

Sr: Али сада, страх да ће је изгубити био је неподношљив.
En: But now, the fear of losing her was unbearable.

Sr: „Мислим да ћеш успети где год одеш,“ рекао је коначно, са осмехом који је скривао бол.
En: "I think you will succeed wherever you go," he finally said, with a smile that hid his pain.

Sr: „Али...“
En: "But..."

Sr: Застали су на врху тврђаве, где су се Дунав и Сава спајали.
En: They stopped at the top of the fortress, where the Danube and Sava rivers met.

Sr: Ветар им је носио мисли преко воде, а Милош је осетио како су речи напокон нашле пут.
En: The wind carried their thoughts over the water, and Miloš felt the words finally found their way.

Sr: „Јована, ја те волим,“ изговорио је.
En: "Jovana, I love you," he said.

Sr: Њен израз се променио, изненађење, можда и збуњеност, па затим топлина.
En: Her expression changed, surprise, maybe confusion, and then warmth.

Sr: Ћутали су док су воде реке мирно текле испод њих.
En: They were silent as the river waters flowed peacefully beneath them.

Sr: Она је дубоко удахнула.
En: She took a deep breath.

Sr: „Милош, ово је нешто на шта нисам била спремна,“ рекла је тихо.
En: "Miloš, this is something I wasn't prepared for," she said quietly.

Sr: „Али и ја морам отићи, не могу пропустити ову прилику.“
En: "But I have to go too, I can't miss this opportunity."

Sr: Тишина је била као лаки облик сладосне туге.
En: The silence was a gentle form of bittersweet sorrow.

Sr: Али није било непријатно.
En: But it was not unpleasant.

Sr: Он се насмешио, осећајући да је нашао снагу у себи.
En: He smiled, feeling he had found strength within himself.

Sr: „Само обећај ми да ћеш се вратити.“
En: "Just promise me you'll come back."

Sr: „Вратићу се,“ обећала је она.
En: "I will come back," she promised.

Sr: „И видећемо куда нас пут води.“
En: "And we'll see where the path leads us."

Sr: Јесење лишће наставило је да шушти између њих као сведочанство њиховог растанка, али и наде.
En: The autumn leaves continued to rustle between them as a testament to their parting, but also to hope.

Sr: Милош је осетио да је научио нешто више од онога што се надао.
En: Miloš felt he had learned something more than he had hoped.

Sr: Остављали су прошлост иза себе, али и започињали нешто ново, с новом надом.
En: They were leaving the past behind, but also starting something new, with a new hope.

Sr: Тврђава је и даље стајала мирно, чувајући њихове тајне и нове почетке, док су се Милош и Јована спуштали низ стазу, спремни да сањају о будућности, свако са својим сновима.
En: The fortress still stood quietly, guarding their secrets and new beginnings, as Miloš and Jovana descended the path, ready to dream of the future, each with their own dreams.

Sr: Погледи су им се сретали, а у њима живела је нова нада.
En: Their eyes met, and in them lived a new hope.