Sr: Небо над Београдом сијало је, брисало уличне светилјке са карте града.
En: The sky above Belgrade shone, wiping the streetlights off the city map.

Sr: Успавани град је испустао звукове који је само њему било посебно.
En: The sleeping city emitted sounds that were uniquely its own.

Sr: У једном тихом, старом делију града, у топлој кући, атмосфера је била потпуно другачија.
En: In one quiet, old quarter of the city, inside a warm home, the atmosphere was completely different.

Sr: Царовала је радост и смех, с људима који махом заборављају време.
En: Joy and laughter reigned, with people who altogether forgot about time.

Sr: Милица, Александар и Јелена били су гости у тој дому.
En: Milica, Aleksandar, and Jelena were guests in that home.

Sr: Од места на којем су сели се ширио мирис печене паприке и печенице.
En: The place they sat exuded the scent of roasted peppers and sausage.

Sr: Домаћин, великодушан и диван, нудио им је више хране и пића него што су могли да потроше.
En: The host, generous and wonderful, offered them more food and drink than they could consume.

Sr: Ипак, они нису желели да буду незахвални и покушавали су да заврше оно што им је понуђено.
En: Still, they didn't want to be ungrateful and tried to finish what was offered to them.

Sr: Милица је подизала чашу на сталном тосту, Александар је жваћкавши найфина печеницу и јовијално махао гостима, док је Јелена била заокупиљена одокативањем паприке, предметом своје апетитне радости.
En: Milica raised her glass in a constant toast, Aleksandar chewed on a delectable sausage and jovially waved to the guests, while Jelena was engrossed in consuming peppers, the object of her appetitive joy.

Sr: Сваки је посебно усвајао своју ulogy у овом јелу, покушавајући да задовољи неуморни стомак, покушавајући да усвоји готово безграничну лепоту српске кухиње.
En: Each one individually embraced their role in this feast, trying to satisfy their tireless stomach, seeking to adopt the almost boundless beauty of Serbian cuisine.

Sr: Али више које сати нису могли да погоде њихове желудце.
En: But after a few hours, their stomachs couldn't take anymore.

Sr: Поука је постала јасна: и љубазан гост не би требао да препушта његову љубазност.
En: The lesson became clear: even a polite guest should not indulge their kindness.

Sr: Морали су да подижу бели знак, да признају да више не могу, да треба да иду.
En: They had to raise the white flag, admit they could no longer eat, and that they should leave.

Sr: Меродавни завршетак долази у тихом признању да веома великодушан гост никада неће бити супериоран над врло малом желудцу.
En: The conclusive ending came with the quiet admission that a very generous guest will never be superior to a very small stomach.

Sr: Милица, Александар и Јелена су се насмејали, подигли руке и признали пораз: били су заситћени, били су радовани и били су благословљени.
En: Milica, Aleksandar, and Jelena laughed, raised their hands, and admitted defeat: they were satiated, they were delighted, and they were blessed.

Sr: Они су наставили кроз ноћ, остављајући за собом топли свет куће, сећања скована у топлим чашама и љубазној великодушности.
En: They continued through the night, leaving behind the warm light of the house, memories forged in warm glasses and gracious generosity.

Sr: И тако се ноћ полако спустила на Београд, град који има своју сопствену песму, кућу која има свој свет и људе који никад нису заборавили да уживају у животу.
En: And so the night slowly descended on Belgrade, a city with its own song, a home with its own universe, and people who never forgot to enjoy life.