Sr: Помиње киша око кафане "Зора".
En: The rain was pouring around the "Zora" tavern.

Sr: Јован и Милица су седели за старим дрвеним столом, ужелисани смехом и пријатељством.
En: Jovan and Milica were sitting at an old wooden table, filled with laughter and friendship.

Sr: Чекали су рачун, просијавајући кроз дим од старог језгровог парно-грејног тела.
En: They were waiting for the bill, sifting through the smoke from the old wood-burning stove.

Sr: Јован је био домаћин вечери.
En: Jovan was the host of the evening.

Sr: Волио је једноставну животну радост - једење, пиће, пријатеље.
En: He enjoyed simple joys of life - food, drinks, friends.

Sr: И мада је био скрушен, нити један динар не би дозволио да плати било ко други.
En: And even though he was humble, not a single penny would allow anyone else to pay.

Sr: Милица, са друге стране, имала је богатог оца.
En: Milica, on the other hand, had a wealthy father.

Sr: Она није одрастала бринући се о новцу, али је звала свог прјатеља Јована и није желела да га натера да чини нешто што не мора.
En: She didn't grow up worrying about money, but she called her friend Jovan and didn't want to make him do something he didn't have to.

Sr: "Дајте да платим", Милица је мирно рекла, стављајући своју кредитну картицу на сто.
En: "Let me pay," Milica calmly said, placing her credit card on the table.

Sr: Чудно љубазни конобар, у белој кошуљи и црним прекасно опраним панталонама, зуркан је из кујне са рачуном.
En: The peculiarly kind waiter, in a white shirt and freshly ironed black pants, emerged from the kitchen with the bill.

Sr: Видевши Милицину картицу на столу, пружио је руку.
En: Seeing Milica's card on the table, he reached out.

Sr: "Не", Јован је рекао, нагласившији своју длан пре свега.
En: "No," Jovan said, emphasizing his palm first.

Sr: "Ја сам позвао на вечеру.
En: "I invited you to dinner.

Sr: Мени је на реду да платим.
En: It's my turn to pay."

Sr: "Милица се супротставила: "Али, Јоване, не мораш увек да платиш.
En: Milica protested: "But, Jovan, you don't always have to pay.

Sr: Твоја друштва ми више вреди.
En: Your friendship means more to me."

Sr: "Сукоб је почео, мање битка воље а више борба за потврду.
En: Conflict ensued, less a battle of wills and more a struggle for affirmation.

Sr: Конобар је застао, мешајући се између дођајућих порујдиба и непријатне тишине.
En: The waiter paused, caught between incoming orders and an awkward silence.

Sr: На крају, Јован је попустало.
En: In the end, Jovan relented.

Sr: "Врхунски", рекао је, "Али следећи пут, ја плаћам".
En: "Fine," he said, "But next time, I'm paying."

Sr: Милица је кимнула, срећна што је он припустио, а кафана је опет оживела.
En: Milica nodded, happy that he gave in, and the tavern came back to life.

Sr: Када су изашли из кафане, мирис влажне земље и свежина кише прочистили су сукоб, остављајући само чисту, једноставну радост пријатељства међу Јованом и Милицом.
En: As they stepped out of the tavern, the scent of damp earth and the freshness of the rain cleared the conflict, leaving only the pure, simple joy of friendship between Jovan and Milica.

Sr: Припремили су се за следећу вечеру, знајући да ће Јован испунити своје обећање да плати.
En: They prepared for the next evening, knowing that Jovan would fulfill his promise to pay.