Sr: У једној нормалној вечери, по обичају, у центру Београда, кафана "Под липом" била је жива. Милица и Никола, стари пријатељи и постојани гости, седели су за кутијастим дрвеним столом у ћошку. Супроти њих, изажбањено седићи, био је странац, Дејвид.
En: On a normal evening, as usual, in the center of Belgrade, the tavern "Pod lipom" was lively. Milica and Nikola, old friends and regular guests, were sitting at a square wooden table in the corner. Across from them, sitting attentively, was a stranger, David.

Sr: "Видиш, ракија је много више од пића", Никола је отворено почео. Светлост бакље светлела је у његовим очима као прокулна ватра. "То је као терајући механизам, гориво за наше душе, и наше срце."
En: "You see, rakija is much more than just a drink," Nikola began openly. The light of the torches gleamed in his eyes like a roaring fire. "It's like a driving force, fuel for our souls, and our hearts."

Sr: Милица, с љубављу у очима и тихим смехом, покушала је да преведе тако да Дејвид може да разуме. Њене речи танцале су из међу кривудавих усана, брижљиво изабирајући енглеске еквиваленте.
En: With love in her eyes and a quiet laughter, Milica tried to translate so that David could understand. Her words danced from between her curved lips, carefully selecting English equivalents.

Sr: "Сваки гутљај, па чак и мирис ракије, носи са собом причу о болу и радости, успонима и падовима нашeg народa", Никола је продужавао. А онда је подигао своју чашу ракије, гледајући у свој одраз у непрозирној течности. "Ово је... наш живот, наш спас."
En: "Every sip, even the scent of rakija, carries a story of pain and joy, highs and lows of our people," Nikola continued. And then he raised his rakija glass, looking at his reflection in the opaque liquid. "This... is our life, our salvation."

Sr: "У Србији, ,", Милица је наставила разумљивим тоном. "...ракија је пут до исцељења, то је лек за све. Све свадбе, сахране, рођење, све се обележава ракијом... Нека врста раствора за бол, радости, страха и љубави."
En: "In Serbia," Milica continued in an understandable tone. "...rakija is a path to healing, a cure for everything. All weddings, funerals, births, everything is marked by rakija... Some kind of concoction for pain, joy, fear, and love."

Sr: Дејвид је слушао, са зачуђеност у очима и чашом ракије у рукама. Прошапутао је, "Тако је. Можда је ова ракија начин како ви превазилазите живот."
En: David listened, with surprise in his eyes and a glass of rakija in his hands. He whispered, "That's true. Perhaps this rakija is how you transcend life."

Sr: У миру кафане "Под липом", Дејвид је подигао своју чашу ракије, а неколико срца ударала су у тихом одобрењу. Живот је био, у ствари, један велики текући круг, спојен и покренут аромама и горчином једног снаžног, горталог пића. У бескрајном току живота у Београду, ракија је била светоназор, лек и радост, све у једном.
En: In the peace of the tavern "Pod lipom," David raised his rakija glass, and a few hearts beat in quiet approval. Life was, indeed, a great flowing circle, connected and set in motion by the aroma and bitterness of a strong, throat-burning drink. In the infinite flow of life in Belgrade, rakija was a worldview, a remedy, and joy, all in one.