Sr: Свитао је први снопи светла над Београдом када је Марко кренуо на своју шетњу. Усред делованог живота столице, издвајала се Кнез Михаилова, песничка црта урбаног узбуђења. Да ли је изолованост била њено оружје или слабост, није знао.
En: The first beams of light spread over Belgrade as Marko set out on his walk. Amidst the bustling city life, Knez Mihailova Street stood out, a poetic line of urban excitement. Whether its isolation was its weapon or weakness, he did not know.

Sr: Марко је био радостан. Огледао се у посластичарницама. Трагао је ни за чиме специјално. Па ипак, од свих места где је могао бити, он је бирао баш овде да буде. На Кнез Михаиловој.
En: Marko was joyful. He glanced at the pastry shops, not searching for anything in particular. And yet, of all the places he could be, he chose to be right here. On Knez Mihailova.

Sr: Белеги његове љубазности бориле су се са упорношћу неколико кафића, стратешки постављени међу колацима и тортама. Проклизавајући кроз људску гомилу, оплакивао је недостатак мира. Мушундрани начин на који је ова кутак Београда унапред било с безбројним местима створио је џунглу од меденим кадија и кафа послатих кафа.
En: The signs of his kindness fought against the persistence of several cafes strategically placed among cakes and pastries. Slipping through the crowd, he lamented the lack of peace. The bustling manner in which this corner of Belgrade was filled with countless places had created a jungle of honey merchants and coffee sent by coffee.

Sr: Што је дубље ишао, он је био све више и више погружен у свој свет. Он, Београд и већеће изненађење кафића и посластичарница. Испуњавао је ваздух који је хапсио ароме кафе и кадифастог крема.
En: The deeper he went, the more he immersed himself in his own world. He, Belgrade, and the growing surprises of cafes and pastry shops. They filled the air that captured the aromas of coffee and velvety cream.

Sr: Тада је, кроз своје цапнуте окуларе, заметнуо нешто. Испод амбара једне старе зграде, воз на далеко познате слаткоградње. Што је био ближе, светло из витрина постајао је светлије. Столици били величанствено сложени, и песма из ретро радија парла је из угла.
En: Then, through his scratched glasses, he noticed something. Under the eaves of an old building, a familiar train of sweet construction. As he approached, the light from the shop windows became brighter. The chairs were majestically arranged, and a song from the retro radio filled the corner.

Sr: Марко је центар свог спорног универзума нашао. Хармонију између свог кафића и посластичарнице. Подсећа на блистиње сред радости, кафић-посластице био је осветљавајући монах. Марко је у себи таштио неприлик да кафић осмели да буде и посластичарница.
En: Marko found the center of his disputed universe. The harmony between his cafe and pastry shop. Resembling twins in the midst of joy, the cafe-pastry shop was an illuminating monk. Marko proudly admired the audacity of a cafe daring to be a pastry shop.

Sr: Предахнуо је, осмехнувши се у своју шалу. Једва је чекао да искуси кафу, која је вољно прихватила слаткоградњу. И као да се ништа више није питало, он је ушао, најзад успевши да се креће Кнез Михаиловом без сметњи. Мир обузе сцену, још један дан у величанственој поделеној седамнаестој општини Београда.
En: He took a breath, smiling at his own joke. He could hardly wait to experience the coffee, willingly accepting the sweet architecture. And as if nothing else mattered, he entered, finally able to navigate Knez Mihailova without hindrance. Peace embraced the scene, another day in the grandly divided 17th municipality of Belgrade.