Sr: Београд, бисер на усцу две реке, сјао се у вечерњем сату. У једној оправдано популарној кафани у Савамали, Јован, дивниее ауленер из удаљене стране, покушавао је да се баци у гушту српске кујине.
En: Belgrade, the pearl at the confluence of two rivers, shimmered in the evening hour. In a justifiedly popular tavern in Savamala, Jovan, a delightful wanderer from a distant land, was trying to indulge in Serbian cuisine.

Sr: Чуо је Јован за чувене чевапчиће и решио је да их покуша. Невејано, обратио се конобарки са изазовом жели да вокабулар не баци сенку на његов јеловник. "Слободно ми дођи са оним...шевапшњацима", изуста је Јован.
En: Jovan had heard about the famous cevapi and decided to give them a try. Boldly, he addressed the waitress with a challenge, wanting his vocabulary not to cast a shadow on his menu. "Feel free to bring me those...shevapshnatsi," Jovan uttered.

Sr: Конобарка Славица, стари кафански ветеран, окренула је око на Јована. "Извини?", Упитала је, забунцивши се у подрсте тима новоначканог изговора.
En: Waitress Slavica, an old tavern veteran, turned her gaze towards Jovan. "Excuse me?" she asked, stumbling in disbelief at the peculiar pronunciation.

Sr: Негов импровизовани изговор 'шевапшњаци' упропастио је Јована, и цео сто је пригушен смехом. Јованови обраци окрасише се багром не видевши ништа, али осећајући све. Упркос бради, конфузији и хумору, Јован одупрео и тврдо је одговорио: "Јесте, шевапшњаци желим."
En: Jovan's improvised pronunciation of 'shevapshnatsi' ruined him, and the whole table erupted in laughter. Jovan's cheeks turned red, not seeing anything but feeling everything. Despite the confusion, beard, and humor, Jovan held his ground and firmly responded, "Yes, shevapshnatsi is what I want."

Sr: Конобарка и гости нису могли да се суздержавају, а смех је ускоро поплавио целу кафану. Јован, уже мали туклујући, усред све те вреве изавали осмех и испратио "Хајде, њемам тако лош научити нов језик!"
En: The waitress and the guests couldn't contain themselves, and laughter soon flooded the entire tavern. Jovan, now slightly embarrassed, amidst all the commotion, smiled and said, "Alright, I haven't learned the new language that well!"

Sr: Конобарка се насмешила од одобравања, притиснула је раме и усмерила га на избор пастирске плоче, где уместо његове 'шевапшњаци', пружала је свеже припремљене чевапчиће.
En: The waitress smiled approvingly, patted his shoulder, and directed him to choose the shepherd's platter, where instead of his 'shevapshnatsi', she served freshly prepared cevapi.

Sr: Ова неволико претворено дивно дружење прекинуло је Јованову несигурност. Она би могла бити плаха и остала, али не данас, не овде. "Добро", размисли Јован, "даклен, ниси управо, али имаш добро комад у добром друштву".
En: This slightly awkward but wonderful encounter interrupted Jovan's insecurity. It could have remained timid and hesitant, but not today, not here. "Okay," Jovan thought, "so you're not exactly there, but you've got a good piece in good company."

Sr: Место је брбило, смех је био музика, а чевапчићи? Па, били су бољи од било чега што је Јован изговарао, попут божичне химне усред лета. Каква вечер! Какво јело! Јован је начас раскинуо дневну борбу на вашингтонким тлу. Може бити сигуран, тамо ће кафану дефинитивно посетити.
En: The place buzzed, laughter became the music, and the cevapi? Well, they were better than anything Jovan had pronounced, like a Christmas hymn in the midst of summer. What an evening! What a meal! Jovan momentarily broke away from the daily struggle on Washington soil. He could be certain that he would definitely visit this tavern again.