Sr: Атомсфера беше обласна у "Златном врчу", традиционалној српској кафани једне ноћи. Смијех, разговори, чаше које се токоме - то је било место великог живота и радости. С намигом звезда, месечевом светлошћу у висини, троје пријатеља седеше за један угао стола на тераси. Јован, са својим сјајним очима и великим осмехом, био је у средишту пање. Покрај њега су седели Милена и Никола, који су га слушали са забавом.
En: The atmosphere was lively at "Zlatni Vrch," a traditional Serbian tavern one night. Laughter, conversations, clinking glasses - it was a place of great life and joy. With a twinkle in their eyes, the moonlight shining from above, three friends sat in one corner of the terrace. Jovan, with his bright eyes and big smile, was the center of attention. Milena and Nikola sat beside him, listening to him with amusement.

Sr: Донесена је нова тегла домаће ракије, и Јован је узео царство. Подижући цхалегу у ваздух са завереничким осмехом, почео је: "Нека нам је са срећом...".
En: A new bottle of homemade brandy was brought in, and Jovan took charge. Lifting his glass in the air with a mischievous smile, he began, "Here's to us...".

Sr: Али, пре него што је могао да заврши наздрављање, нешто неочекивано се догодило. Јованова рука понекад затресе, и пре него што је могао да реагује, ракија је просута по њему, натапајући га у свој алкохолни сок. Велики "ооох" одјекнуо је кафаном, док су се само Милена и Никола смејали.
En: But before he could finish the toast, something unexpected happened. Jovan's hand trembled, and before he could react, the brandy spilled on him, soaking him in its alcoholic essence. A resounding "ooh" echoed through the tavern, while only Milena and Nikola laughed.

Sr: Стидљиво се смајући, Јован се усмерио ка Милену, "Изгледа да ми је потребно мало више вештине него што сам мислио." Затим је у себи узео инфузор, стављајући капицу ракије испод носа. Мирис га је тешио, подсећајући га на испаравање ракије на жару.
En: Embarrassed but still smiling, Jovan turned to Milena, "It seems I need a bit more skill than I thought." He then took a deep breath, placing a drop of brandy under his nose. Its scent comforted him, reminding him of the aroma of brandy evaporating on heat.

Sr: Милена је касније вратила смех, "Ти си увек тај који се највише забавља." Поново су напунили своје чаше, и Јован је неколико пута вежбао свој поход. На следећем окрету, једва да је просуо кап.
En: Milena later returned the laughter, "You're always the one having the most fun." They refilled their glasses again, and Jovan practiced his move a few times. On the next attempt, he barely spilled a drop.

Sr: Док је ноћ одмичала, Јован је тркурао на својем мокром потколеницама. Иако су их најпре изненадили, смејали су се и продужили своју вечеру у тихом, пријателјском пружању руку. Било је то озбиљно подсећање за Јована да се прави веште ничего разумети него затражати помоћ - иако неколико мокрих каравана више него што је очекивао у једној вечери.
En: As the night went on, Jovan tiptoed on his wet ankles. Though initially surprised, they laughed and continued their evening in quiet, friendly handshakes. It was a sobering reminder for Jovan not to pretend to understand things he didn't but to ask for help - even if it meant more wet mishaps than he anticipated for one night.

Sr: Сукоб Јовановог незгоди окојавања ракије добио је свој задовољавајући закључак, алкохол се осушио, а вечер пронашла свој мир у радости и смеху. Овај мало предузеће је једноставно направило своју вечер више људским и аутентичним, бессмертнизујући то као једну од онбијених прича које ће увек и увек поново причати у "Златном врчу".
En: The conflict of Jovan's brandy mishap came to a satisfying conclusion, the alcohol dried, and the evening found its serenity in joy and laughter. This little adventure simply made their evening more human and authentic, immortalizing it as one of the cherished stories that will always be retold in "Zlatni Vrch."