Sr: У срцу постапокалиптичног Београда, између рушевина и густих биљака, стајала је једна мала кафетерија.
En: In the heart of post-apocalyptic Beograd, amidst the ruins and thick vegetation, stood a small cafeteria.

Sr: Омотана бршљаном и прашином, била је то оаза заборављених времена.
En: Wrapped in ivy and dust, it was an oasis of forgotten times.

Sr: Унутра, као драгуљ у здепастом окружењу, блистала је једна здрава еспресо машина, последња у граду.
En: Inside, like a jewel in a rugged setting, gleamed a healthy espresso machine, the last one in the city.

Sr: Јесен је покрила земљу златно-бакарним тепихом, док су светлуцави листови повремено увијани ветром кроз сломљени улаз.
En: Autumn had covered the ground with a golden-copper carpet, while shimmering leaves occasionally swirled through the broken entrance by the wind.

Sr: То је место где су се Милан и Јелена нашли суочени једно с другим.
En: This was the place where Milan and Jelena found themselves face to face.

Sr: Милан, вешти преживљавач, тихи љубитељ кафе, и Јелена, увек насмејана и оптимистична.
En: Milan, a skilled survivor, a quiet coffee lover, and Jelena, always smiling and optimistic.

Sr: Утиснути у тренутак, обоје су узалудно тражили неке ситнице које би их повезале са старим животом.
En: Impressed by the moment, both of them were futilely searching for small connections to their old lives.

Sr: Миланови очи сјајиле су када је угледао машину, као да је нашао давно изгубљено благо.
En: Milan's eyes shone when he saw the machine, as if he had found a long-lost treasure.

Sr: Али, Јелени је била потребна исто толико као и њему.
En: However, Jelena needed it just as much as he did.

Sr: Обоје су знали да имају довољно енергије само за једно кување.
En: They both knew they only had enough energy for one brew.

Sr: "Не делим кафу," рекао је Милан, гдечка изазов у његовом гласу.
En: "I don't share coffee," said Milan, a hint of challenge in his voice.

Sr: "А шта кажеш на игру камен-маказе-папир?
En: "How about a game of rock-paper-scissors?"

Sr: " предложила је Јелена с осмехом.
En: Jelena proposed with a smile.

Sr: Имала је дар за умиравање напетости, чак и у оваквим ситуацијама.
En: She had a knack for easing tension, even in situations like these.

Sr: "Можда можемо да поделимо кафу на пола.
En: "Maybe we can split the coffee in half."

Sr: "Милан се задубио у мисао, а затим климнуо главом, прихватајући предлог.
En: Milan pondered the thought and then nodded, accepting the proposal.

Sr: Знали су да је било смешно, али ипак важно.
En: They knew it was silly, yet still important.

Sr: Узвишени тренутак, камен-се врте међу њима.
En: In a lofty moment, a rock spun between them.

Sr: Оба шака се отворише у исти час — оба "камен".
En: Both hands opened at the same time—both "rock."

Sr: Смех их је обузео, спирајући напетост.
En: Laughter enveloped them, washing away the tension.

Sr: Одлучили су да једном, на чистом смеху, поделе то мало зрно нормалности.
En: They decided, for once, to share this small grain of normalcy over a pure laugh.

Sr: Милан је схватио да понекад постоје важније ствари од себичних жеља — подела тренутка са неким.
En: Milan realized that sometimes there are more important things than selfish desires—sharing moments with someone.

Sr: Јелена је задовољно гледала како остаци шоље повезују двоје људи у овој чудној реалности.
En: Jelena watched contentedly as the remnants of the cup connected two people in this strange reality.

Sr: Дакле, у једном трептају зоре, еспресо је окрасио овај свет новим духом — духом другарства и радости.
En: Thus, in the blink of dawn, the espresso graced this world with a new spirit—a spirit of camaraderie and joy.

Sr: Развијала се прича о радиости утехе, чак и усред хаоса.
En: The story of comforting joy developed, even amid chaos.

Sr: Машина је радила свој последњи пут, али осмеси су наставили да светле, обасјавајући и хладноћу и мрак света.
En: The machine worked for the last time, but the smiles continued to shine, illuminating both the cold and the darkness of the world.