Sr: Летње сунце сија снажно изнад Калемегданске тврђаве.
En: The summer sun shines intensely over the Kalemegdan Fortress.

Sr: Милан и Ана корачају полако, у сенци старих стабала, кроз парк натопљен сећањима.
En: Milan and Ana walk slowly, in the shade of ancient trees, through a park steeped in memories.

Sr: Град се простире испод њих, док реке Сава и Дунав слију своје воде под тврђавом.
En: The city sprawls below them as the Sava and Danube rivers merge their waters beneath the fortress.

Sr: Милан дубоко удише, покушавајући да осети сваки мирис, да ухвати сваки звук који га подсећа на оне срећне дане које су с бабом проводили овде.
En: Milan takes a deep breath, trying to absorb every scent, to catch every sound that reminds him of those happy days they spent here with their grandmother.

Sr: Онај стари, практичан брат жели да се сети свих оних тренутака, свих топлих реченица њихове баке.
En: The practical brother wants to remember all those moments, all the warm words of their grandmother.

Sr: Увукао је руку у јакну, држећи чврсто малену фотографију, стару и благо излизану.
En: He slips a hand into his jacket, holding tightly to a small, worn photo.

Sr: "Не желим више да мислим о томе," каже Ана.
En: "I don’t want to think about it anymore," Ana says.

Sr: Њена тиха, али одлучна гласност разбија Миланову концентрацију.
En: Her quiet but determined voice breaks Milan's concentration.

Sr: Молодушка сестра покушава да побегне од бола, скривеног испод споменара.
En: The young sister tries to escape from the pain hidden beneath memories.

Sr: "Али морамо, Ана," одговара Милан, "овај град, ово место... Баба је волела ово.
En: "But we have to, Ana," Milan replies, "this city, this place... Grandma loved it.

Sr: Рекла ми је да ће нам увек остати овде, на Калемегдану."
En: She told me it would always remain here, on Kalemegdan."

Sr: Ћутећи настављају да корачају стазама, пуним шапата и далеких гласова.
En: Silently, they continue walking along the paths, full of whispers and distant voices.

Sr: Испред њих се издиже још један зид тврђаве, а затим нечујно седну на стари камени зид, одакле поглед пуца на читав град.
En: Another wall of the fortress rises before them, and then they silently sit on an old stone wall, from where the entire city unfolds before them.

Sr: Док седиште, Милан пажљиво вади фотографију из џепа.
En: While sitting, Milan carefully pulls the photo from his pocket.

Sr: Слика њих са бабом, на истом месту, пре неколико година.
En: It's a picture of them with their grandmother, at the same place, a few years ago.

Sr: Али нешто је другачије.
En: But something is different.

Sr: „Погледај,“ указује прстом на ивицу кадра.
En: "Look," he points to the edge of the frame.

Sr: Ана зури.
En: Ana stares.

Sr: Дуж ивице фотографије била је мала, једва видљива, белешка.
En: Along the edge of the photo, there was a small, barely visible note.

Sr: Њихова бака написала је неколико реченица: "Моји најмилији, искрено вас волим. Желим вам само срећу.
En: Their grandmother had written a few sentences: "My dearest, I love you sincerely. I wish you only happiness.

Sr: Оно што је у мом срцу, увек је било за вас."
En: What is in my heart has always been for you."

Sr: Тренутак тихо пролази, и оба додирују речи, као да их желе запамтити заувек.
En: A silent moment passes, and both touch the words, as if wanting to remember them forever.

Sr: Сањарије покају Милану осмех, мир долази на његово лице.
En: Dreams bring a smile to Milan, peace comes to his face.

Sr: Ана, која раније није желела да се суочи са својим губитком, сада осећа лакоћу.
En: Ana, who previously didn’t want to face her loss, now feels a sense of relief.

Sr: Сунце полако залеже над градом, бацајући златне зраке преко зидина тврђаве.
En: The sun slowly sets over the city, casting golden rays over the fortress walls.

Sr: Ана и Милан седе једно до другога, гледајући у будућност кроз боје предвечерја.
En: Ana and Milan sit next to each other, looking into the future through the colors of the evening.

Sr: Док светло угасне, тишина остаје.
En: As the light fades, silence remains.

Sr: Али она тишина више није празна, већ пуна љубави и среће.
En: But that silence is no longer empty; it’s full of love and happiness.

Sr: Тврђава чува њихове тајне, као и оне баке.
En: The fortress keeps their secrets, just like those of their grandmother.

Sr: Милан и Ана знају да ће овај тренутак, као странице старог албума, бити увек са њима.
En: Milan and Ana know that this moment, like pages of an old album, will always be with them.

Sr: Свака реч бакине белешке доносиће им снагу, где год ишли.
En: Every word of their grandmother’s note will bring them strength, wherever they go.

Sr: Затим, застајући на врху тврђаве, опраштају се с вечером, али започињу ново поглавље - заједно, с љубављу која никада неће нестати.
En: Then, pausing at the top of the fortress, they bid farewell to the evening, but begin a new chapter—together, with a love that will never fade away.