Sr: У болници, која је одисала модерном једноставношћу, белила су се златна врата који су чинила део једног од ходника.
En: In a hospital that exuded modern simplicity, there were golden doors that formed part of one of the hallways.

Sr: Сунчани зраци летњег дана пробијали су кроз мушему и осветљавали лица људи који су ту чекали.
En: The sun's rays of a summer day penetrated through the curtain and illuminated the faces of the people waiting there.

Sr: Милош је седео на клупи, видно осећајући узнемирење и тескобу.
En: Miloš sat on a bench, visibly feeling anxious and uneasy.

Sr: Његова ћерка, Драгана, стајала је поред њега, веома збуњена и забринута.
En: His daughter, Dragana, stood beside him, very confused and worried.

Sr: Милош је био средњих година, човек који је на први поглед изгледао смирено.
En: Miloš was a middle-aged man who at first glance seemed calm.

Sr: Међутим, у њему је тињао страх.
En: However, fear smoldered within him.

Sr: На њему се осећала је болест коју нико до сада није успео да именује.
En: He was affected by an illness that no one had yet managed to name.

Sr: Желео је само потврду да је здрав.
En: He only wanted confirmation that he was healthy.

Sr: Драгана, његова најстарија ћерка, била је борбено настројена.
En: Dragana, his eldest daughter, was in a fighting spirit.

Sr: Није се могла смирити док не буде сигурна да је њен отац добио најбољу могућу негу.
En: She couldn't rest until she was sure her father received the best possible care.

Sr: „Тата,“ рекла је Драгана, њен глас је био мекан, али одлучан.
En: "Dad," Dragana said, her voice soft but determined.

Sr: „Морамо сазнати шта ти је.
En: "We have to find out what's wrong with you."

Sr: “„Све ће бити добро,“ одговорио је Милош, покушавајући да га опет обузме оптимизам.
En: "Everything will be alright," Miloš replied, trying to regain some optimism.

Sr: Али његове речи су звониле неуверљиво.
En: But his words rang unconvincing.

Sr: Време је споро пролазило, сатови су деловали као да стоје.
En: Time passed slowly, the hours seemed to stand still.

Sr: Милош и Драгана осећали су сваку минуту као вечност.
En: Miloš and Dragana felt every minute as an eternity.

Sr: Док су чекали, пролазници су улазили и излазили из болнице, свако с властитим причама и личним бригама.
En: While they waited, passersby entered and exited the hospital, each with their own stories and personal concerns.

Sr: Тензија између Милоша и Драгане била је опипљива.
En: The tension between Miloš and Dragana was palpable.

Sr: За Драгану, чекање је било неподношљиво.
En: For Dragana, the waiting was unbearable.

Sr: „Морамо нешто урадити,“ рече Драгана, сада видљиво нервозна.
En: "We have to do something," Dragana said, now visibly nervous.

Sr: „Знам, али верујем им,“ одговори Милош, држећи руку своје ћерке да је смири.
En: "I know, but I trust them," Miloš replied, holding his daughter's hand to calm her.

Sr: У тренутку кад су се надали најмање, једна врата су се отворила.
En: At a moment when they hoped the least, a door opened.

Sr: Доктор је изашао са фасциклом у рукама и упутио се право ка њима.
En: A doctor emerged with a folder in hand and headed straight towards them.

Sr: Милош и Драгана задржали су дах.
En: Miloš and Dragana held their breath.

Sr: Чекали су да чују пресуду.
En: They were waiting to hear the verdict.

Sr: „Господине Милошевић,“ започео је доктор, „добре вести.
En: "Mr. Milošević," the doctor began, "good news."

Sr: “Осећај олакшања прошао је кроз собу.
En: A feeling of relief swept through the room.

Sr: Дијагноза је била за болест која се може лечити.
En: The diagnosis was for a treatable disease.

Sr: Милош и Драгана су се погледали, обоје са сузама у очима.
En: Miloš and Dragana looked at each other, both with tears in their eyes.

Sr: „Хвала, докторе,“ изговорио је Милош мирним и помиреним гласом.
En: "Thank you, doctor," Miloš said in a calm and reconciled voice.

Sr: Овај тренутак је променио све.
En: This moment changed everything.

Sr: Милош је изашавши из болнице осетио свежину летњег ваздуха и ценио сваку секунду која му је остала.
En: As Miloš left the hospital, he felt the freshness of the summer air and appreciated every second that remained.

Sr: Његов однос са Драганом постао је још дубљи.
En: His relationship with Dragana became even deeper.

Sr: Нова нада и захвалност испуниле су њихове мисли, истом снагом којом је летње сунце обасјавало реку која је текла кроз њихов град, Махмурност.
En: New hope and gratitude filled their minds with the same strength as the summer sun illuminated the river that flowed through their town, Mahmurnost.

Sr: Живот је био драгоцен, а они су били захвални што га могу поново ценити заједно.
En: Life was precious, and they were grateful to be able to appreciate it together again.